Oj, Srbijo među šljivama: Starica molila doktora da napiše da je mrtva, da bi je sin posetio...

У кући маленој на крају села стара лампа још увијек гори, старица крхка, сва невесела за сина свога молитву збори. Дигнуте главе у небо гледа а мисли њене ка богу лете, старачке руке као од леда крсте и моле за своје дијете. Старице мила, мајчице драга, шапати твоји стижу до Бога, молитва твоја чини ме сретним иако далеко од ока твога. У старој кући на крају села, мали прозорчић истину крије, старица мајка сва невесела кроз прозор гледа и сузе лије. За сина свога, светиње њене из њених младих дана, проклиње судбу и живот тешки зашто је опет сама. Старице мила, мајчице моја, шапати твоји стижу до Бога, молитва твоја чини ме сретним иако далеко од ока твога...

Моја мајка је имала пуно невоља са мном,али мислим да је уживала у томе . Бог не може бити свуда,па је зато створио мајку . Мајка је банка у коју улажемо све своје бриге и муке .